18. seminar “Kancelarijsko, arhivsko i elektronsko poslovanje“
(27.8.2023)
U organizaciji Udruženja arhivskih radnika Republike Srpske i Arhiva Republike Srpske, u Hotelu ’’Kardial’’ Banja Vrućica, Teslić održaće se 18. seminar “Kancelarijsko, arhivsko i elektronsko poslovanje“ u periodu od 11. do 13. oktobra 2023. godine. Predavači su arhivisti sa dugogodišnjim iskustvom iz oblasti kancelarijskog, arhivskog i elektronskog poslovanja.
|  |
|
''Војвода Мићо Љубибратић Херцеговац (1839-1899). Споменица''
(3.7.2023)
Архив Републике Српске и Удружење архивских радника Републике Српске објавили су књигу "Војвода Мићо Љубибратић Херцеговац (1839–1889). Споменица", коју је приредио Рене Гремо (René Grémaux). Рецензенти споменице су др Боривоје Милошевић и др Радован Субић.
Уочи 150 година од почетка српског устанка у Херцеговини, домаћа историографија постаје богатија за "Споменицу" посвећену војводи Михаилу Мићи Љубибратићу, у којој су сабрана сазнања о знаменитом војводи од 1875. године до данас, превасходно на основу објављених новинских текстова и стручних радова.
Мићо Љубибратић припада генерацији најзнаменитијих српских народних првака с краја XIX вијека, један је од организатора и вођа српских устанака у Херцеговини у посљедњим годинама турске власти, још од времена војводе Луке Вукаловића. Из херцеговачког устанка (1875–1878) рано је потиснут захваљујући политичким притисцима кнеза Николе Петровића са Цетиња. Настанио се у Србији, гдје је учествовао у српско-турским ратовима 1876–1878, потом и у српско-бугарском рату 1885. године, да би посљедње године живота провео у Београду. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду. Написао је више позива босанскохерцеговачким муслиманима на заједнички рад са Србима на ослобађању земље од Турака. Под препознатљивим утицајем италијанског ризорђимента, он је српску ослободилачку идеологију усагласио са италијанским узорима. Са Ђузепеом Гарибалдијем и Светозаром Милетићем одржавао је интензивну кореспонденцију. Сарадња са муслиманима, по цијену жртвовања сељачких права за рјешавање аграрног питања, била је основа његове дјелатности. Према неким ауторима, Љубибратић је аутор првог превода Курана на српски језик (1895). Као необично занимљива историјска личност, Љубибратић је до данас био предмет истраживања многих српских историчара, у првом реду Милорада Екмечића, Душана Берића и Тодора Крушевца.
Приређивач "Споменице" је текст подијелио у више цјелина; од уводне ријечи и основних биографских података о Љубибратићу, преко некролога и послије смрти објављених цртица о знаменитом војводи, до савремених историографских радова и извода из раније објављене архивске грађе о Љубибратићу. Посебно интересантан је ликовни додатак "Споменици", коју коначно заокружују библиографски подаци. Рукопис "Споменице" има 326 странице.
"Споменица", чији је приређивач Рене Гремо, није прво дјело у којем се аутор дотиче српског устанка у Херцеговини или знаменитих устаничких војвода. Сва раније стечена знања и истраживачко искуство Гремо је преточио у "Споменицу", која ће представљати важан допринос познавању српског устанка 1875–1878. године, али и свеукупних друштвено-политичких прилика у Босанском пашалуку с краја XIX вијека.
|  |
|
''Дипломатија Хрвоја Вукчића Хрватинића''
(3.7.2023)
Архив Републике Српске и Удружење архивских радника Републике Српске објавили су монографију "Дипломатија Хрвоја Вукчића Хрватинића", аутора проф. др Аранђела Смиљанића. Рецензенти монографије су проф. др Марко Шуица и проф. др Снежана Божанић.
Монографија "Дипломатија Хрвоја Вукчића Хрватинића" проф. др Аранђела Смиљанића састоји се од 218 страница основног текста са пратећим научним апаратом. Књига представља оригиналан истраживачки рад који се односи на дипломатско-политичке теме позног средњег вијека, прије свега из области историје средњовјековне босанске државе. Књига је настала као продужетак дугогодишњег истраживачког рада проф. Смиљанића, који је започет његовом дисертацијом "Дипломатија обласних господара у Босни", одбрањене на Филозофском факултету у Бањалуци 2013. године, а двије године касније објављеној под називом "Људи из сјенке – дипломати обласних господара у Босни".
Захватајући временски период друге половине XIV и прве половине XV вијека, аутор је, користећи научни метод, контекстуализовао питања дипломатске праксе која је владала не само у политици Хрвоја Вукчића Хрватинића, већ у средњовјековној босанској држави и другим државама у окружењу. Истраживачки поступак који је примијенио проф. др Смиљанић стриктно је био одређен сачуваном дипломатичком грађом која представља једну од најпоузданијих врста историјских извора и другим историографским радовима који обухватају и најновије публикације. У том смислу, аутор је у свом раду користио различите архивске документе, латинску и ћириличку грађу, а за ову прилику је користио и резултате својих истраживања која је обавио у два наврата у Државном архиву Дубровника.
Књига проф. др Смиљанића је подијељена у 18 поглавља, уз предговор, уводна разматрања и закључак. Монографија представља заокружену слику једног, не само обласног господара, његовог историјског дјела и мјеста у богатој историји средњег вијека на овим просторима, већ и ширу слику епохе и процесе који превазилазе уске територијалне границе. Књига прати хронолошки слијед дипломатских активности Хрвоја Вукчића Хрватинића, али и одређене феномене који је аутор тематски организовао у посебна поглавља (прије свега, Дипломатија и спољни видови државности и Дипломате Хрвоја Вукчића Хрватинића). Истраживање проф. др Смиљанића се не бави само дипломатским дјеловањем Хрвоја Вукчића Хрватинића, већ се кроз саопштене резултате могу сагледавати и поједина збивања из друштвене, привредне, војне, па и историје менталитета.
У својим истраживањима проф. др Смиљанић је показао на какав начин је ова значајна личност средњег вијека средњовјековне босанске државе комуницирала са другим важним политичким ентитетима или личностима, како је изгледала размјена посланстава, преписка и, наравно, улога и посљедице његове дипломатске дјелатности као само једног аспекта политике коју је водио у турбулентним временима оптерећеним унутрашњим и спољним притисцима и проблемима. Хрвоје Вукчић Хрватинић је, како је то зналачки представио проф. др Смиљанић, морао да се сналази у околностима које су некада диктирале централне власти, друге велможе, а некада спољне силе попут Угарске, Венеције и Османског царства. Веома важан сегмент истраживања чини историја односа Дубровника и Босне. Из представљених резултата рада проф. др Смиљанића може се недвосмислено сагледати напредак дипломатије и дипломатске мреже овог важног велможе, што говори у прилог развоју државотворних политика обласних господара. То није била особеност искључиво средњовјековне босанске државе, већ се такав процес одвијао и у другим, источним српским областима.
Проф. др Аранђел Смиљанић је, користећи доступну изворну грађу и референтне радове из научне публицистике, успио да свеобухватно реконструише тему којом се бавио и допуни празнине средњовјековне историје босанске државе.
|  |
|
Фото-монографија Милана Карановића
(3.7.2023)
Архив Републике Српске, Удружење архивских радника Републике Српске и ЈУ Културно образовни центар Нови Град објавили су "Фото-монографију Милана Карановића", аутора доц. др Мирослава Дрљаче, мр Лебибе Џеко и проф др. Боривоја Милошевића. Рецензенти фото-монографије су проф. др Бошко М. Бранковић и проф. Драго Вејновић.
Eтнолог Милан Карановић у стручној јавности познат је углавном као научни радник који је своја етнолошка истраживања објављивао у стручним часописима, зборницима и дневним листовима. Објављени радови често су илустровани фотографијама које је Карановић снимао током теренских истраживања. Осим малобројних објављених фотографија у стручним текстовима, Карановић је оставио богату збирку од више стотина фотографија. Фотографије из збирке свједоче о обичајима, људима и предјелима који су данас изгубљени у прошлости. Највећи дио фото-монографије посвећен је фотографијама разврстаним у неколико категорија – људе, обичаје, грађевине, предјеле и предмете. Тако су јавности, између осталог, представљени живи ликови из Кочићевих приповједака, сељаци, предјели са архитектуром која више не постоји и, што је најважније, заборављени обичаји и народни везови. Аутори су настојали да при опису фотографија, гдје је могуће, наводе оригиналне Карановићеве записе, како из стручних текстова тако и из његове необјављене аутобиографије. Посебан значај фото-монографије је у томе што је, од укупно око двјеста репродукованих фотографија, јавности први пут представљено њих око сто педесет. Већина фотографија је у власништву Земаљског музеја у Сарајеву, око педесет припада легату Милана Карановића у Новом Граду, док их је неколико из збирке Музеја Републике Српске. Како је Карановић свестрана научна личност тако су и аутори фото-монографије из различитих углова – етнолошког, историјског и умјетничког – сагледали његов живот и нучни рад. Зато је у фото-монографији представљен и кратак пресјек Карановићевог живота и научног рада, историјских услова у којима је радио, као и његовог најплоднијег стваралачког периода проведеног у Земаљском музеју у Сарајеву.
|  |
|
Промоција монографије о бану Милосављевићу
(3.7.2023)
У препуној Вијећници ЈУ Бански двор – Културни центар у Бањалуци у четвртак 22. јуна 2023. са почетком у 19 часова одржана је промоција другог допуњеног издања монографије др Зорана Пејашиновића ''Бан Милосављевић. Прича о човјеку који је Бањој Луци обистинио име''. На промоцији монографије говорили су Душан Поповић, проф. др Боривоје Милошевић, др Владан Вуклиш и др Зоран Пејашиновић. Промоцији монографије присуствовале су министар просвјете и културе Републике Српске Жељка Стојичић и помоћница министра за културу Тања Ђаковић. |  |
|
Прмоција књиге о бану С. Т. Милосављевићу
(20.6.2023)
Архив Републике Српске, Удружење архивских радника Републике Српске и Народна и универзитетска библиотека Републике приређују промоцију другог допуњеног издања књиге др Зорана Пејашиновића ''Бан Милосављевић. Прича о човјеку који је Бањој Луци обистинио име''.
|
|
''Прича о човјеку који је Бањој Луци обистинио име''
(13.6.2023)
У издању Архива Републике Српске, Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске и Удружења архивских радника Републике Српске објављено је друго допуњено издање луксузне монографије др Зорана Пејашиновића ''Бан Милосављевић. Прича о човјеку који је Бањој Луци обистинио име''.
|  |
|
|
Нови носиоци стручних архивских звања
(21.4.2023)
На приједлог Комисије за стручна архивска звања, рјешењем предсједника Удружења од 19. априла 2023. призната су стручна звања архивским дјелатницима.
|
|
|
17. семинар “Канцеларијско, архивско и електронско пословање“
(27.3.2023)
У организацији Удружења архивских радника Републике Српске и Архива Републике Српске, у Хотелу “Лавина“ на Јахорини одржаће се 17. семинар “Канцеларијско, архивско и електронско пословање“ у периоду од 10. до 12. маја 2023. године. |
|
''Гласник'' број 14
(3.3.2023)
У издању репрезентативног струковног Удружења архивских радника Републике Српске, из штампе је изашао четрнаести број научног и стручног часописа "Гласник Удружења архивских радника Републике Српске". |  |
|
|
|
|
Обиљежен Дан Архива Републике Српске
(27.4.2022)
Архив Републике Српске је у сарадњи са Историјским архивом у Ужицу, а поводом Дана Архива Републике Српске (20. априла), приредио изложбу архивских докумената "Краљевски ваздухопловци: Ужички војни округ 1912–1945". |  |
|
Објављен 13. број ''Гласника''
(30.3.2022)
У издању репрезентативног струковног Удружења архивских радника Републике Српске објављен је тринаести број научног и стручног часописа "Гласник Удружења архивских радника Републике Српске". |  |
|
|
''Славиће мене народ мој''
(30.3.2022)
У издању Архива Републике Српске и Удружења архивских радника Републике Српске објављена је књига др Бошка М. Бранковића "Славиће мене народ мој: Богдан Р. Милановић Крајишник (1877–1902)". |  |
|
Отворена изложба ''Ружа у мећави''
(20.2.2022)
Удружење архивских радника Републике Српске, Архив Републике Српске и Народна и универзитетска библиотека Републике Српске приредили су изложбу Ружа у мећави: Кочић и његова породица у фотографијама". Аутор изложбе и каталога је мр Зоран Пејашиновић. Рецензенти изложбе су проф. др Боривоје Милошевић и мр Владан Вуклиш. За дизајн и ликовну поставку изложбе задужен је Ненад Савковић. |  |
|
|
''Алманах тајног ђачког друштва из Тузле
(21.12.2021)
У издању Удружења архивских радника Републике Српске, Архива Републике Српске и Музеја Козаре објављена је књига "Алманах тајног ђачког друштва из Тузле. Поезија и прозни радови настали у бихаћком затвору 'Кула' 1915. године". Књигу су приредили Ведрана Адамовић и др Боривоје Милошевић. Рецензије књиге потписују др Ђорђе Микић, мр Зоран Пејашиновић и мр Владан Вуклиш. Књига је обима 166 страна. |  |
|
Вече аматерског филма
(4.11.2021)
У организацији Удружења архивских радника Републике Српске, Архива Републике Српске, ЈУ Кинотека Републике Српске и Филмског клуба "Осмица" Бањалука приређено је "Вече аматерског филма у Бањалуци" у ЈУ Бански двор – Културни центар у Бањалуци у сриједу 3. новембра 2021. са почетком у 19 часова.
|  |
|
''Краљ Петар II Карађорђевић (1923-1970)''
(25.10.2021)
У издању Историјског архива Ужице, Архива Војводине, Архива Српске православне цркве, Историјског архива Краљево, Архива Републике Српске и Удружења архивских радника Републике Српске објављена је књига Момчила Вуковића Бирчанина "Краљ Петар II Карађорђевић (1923–1970)". |  |
|
|
Закључен Споразум о сарадњи
(26.5.2021)
Архив Републике Српске и Филозофски факултет Универзитета у Бањалуци закључили су 25. маја 2021. Споразум о сарадњи. Споразум су потписали директор Архива мр Бојан Стојнић и директор Архива Републике Српске и декан Филозофског факултета у Бањалуци проф. др Срђан Душанић. |
|
''Аматерски филм у Бањалуци''
(20.5.2021)
У издању Удружења архивских радника Републике Српске, Архива Републике Српске и ЈУ Кинотека Републике Српске објављена је књига Горана Бараћа "Аматерски филм у Бањалуци". |  |
|
Ноћ музеја 2021
(13.5.2021)
Архив Републике Српске, у сарадњи са Удружењем архивских радника Републике Српске, а поводом Ноћи музеја 2021. године, приређује изложбу "Сакрална архитектура Бањалучке епархије на њеном садашњем простору од Миланског едикта до краја средњег вијека". |  |
|
"Петар Мирковић – Педагошко-књижевно стваралаштво"
(5.5.2021)
У издању Удружења архивских радника Републике Српске и Архива Републике Српске објављена је књига академика проф. др Драге Ј. Бранковићa и проф. др Бошка М. Бранковића "Петар Мирковић – Педагошко-књижевно стваралаштво". |  |
|
Плакета Града мр Бојану Стојнићу
(22.4.2021)
Предсједнику Управног одбора Удружења архивских радника Републике Српске мр Бојану Стојнићу је поводом Дана Града Бањалуке, 22. априла 2021. године, уручена Плакета Града Бањалуке за изузетна остварења и постигнуте врхунске резултате у области историјске и архивске науке и културе. |  |
|
|
"Усташка упоришта под Козаром током Другог свјетског рата"
(15.4.2021)
У издању Удружења архивских радника Републике Српске, Архива Републике Српске, Музеја жртава геноцида и ЈУ Национални парк "Козара" објављена је књига Бориса Радаковића "Усташка упоришта под Козаром током Другог свјетског рата". |  |
|
"Устанак у Босни од 1875. до 1878. год.''
(14.4.2021)
У издању Удружења архивских радника Републике Српске и Архива Републике Српске објављена је књига Владимира Красића "Устанак у Босни од 1875. до 1878. год. Грађа за новију српску историју рата за ослобођење". |  |
|
|
Изборна скупштина Удружења
(19.2.2021)
Изборна скупштина Удружења архивских радника Републике Српске одржана је 19. фебруара 2021.
За предсједника Удружења са четворогодишњим мандатом изабран је Душан Поповић. |
|
''Дипломатски списи Иве Андрића''
(19.2.2021)
У издању Одјељења за историју Андрићевог института, Архива Републике Српске, Удружења архивских радника Републике Српске, Архива Србије, Архива Југославије и Историјског архива Београда објављен је зборник докумената "Дипломатски списи Иве Андрића". |  |
|
''Гласник'' број 12 изашао из штампе
(19.2.2021)
У тиражу од 300 примјерака, из штампе је изашао 12. број стручно-научног часописа ''Гласник Удружења архивских радника Републике Српске''. |  |
|
''Дипломатски списи Јована Дучића''
(3.2.2021)
У издању Одјељења за историју Андрићевог института, Архива Републике Српске, Удружења архивских радника Републике Српске, Архива Србије, Архива Југославије и Историјског архива Београда објављен је зборник докумената "Дипломатски списи Јована Дучића".
|  |
|
''Народно позориште Врбаске бановине''
(29.12.2020)
Удружење архивских радника Републике Српске је у сарадњи са Архивом Републике Српске и Штампаријом ''Art print'' објавилo књигу "Народно позориште Врбаске бановине: Оснивање и умјетнички развој 1930–1934" аутора др Љиљане Чекић. |  |
|
Сакрална архитектура у Бањалучкој епархији
(24.12.2020)
Удружење архивских радника Републике Српске је у сарадњи са Архивом Републике Српске, уз благослов Његовог преосвештенства епископа бањалучког господина Јефрема, а поводом осам вијекова аутокефалности Српске православне цркве, 100 година од васпостављања Српске патријаршије 1920. године и 120 година од оснивања Бањалучке епархије, објавило монографију "Сакрална архитектура Бањалучке епархије на њеном садашњем простору од Миланског едикта до краја средњег вијека". Аутори монографије су Славољуб Лукић, Бојан Вујиновић и Марко Јанковић.
|  |
|
Године страдања 1941/42.
(24.12.2020)
Удружење архивских радника Републике Српске је у сарадњи са Архивом Републике Српске и Музејом Козаре из Приједора објавило друго допуњено издање дјела мр Ведране Адамовић "Године страдања 1941/42. НДХ и њени злочини у Приједору и околини 1941/42. (Прилог проучавању злочина геноцида над српским народом у Поткозарју)". |  |
|
Изабрани текстови др Стевана Мољевића
(24.12.2020)
Удружење архивских радника Републике Српске и Архив Републике Српске објавили су дјело "Др Стеван Мољевић: Изабрани текстови". Књигу су приредили мр Бојан Стојнић и др Гојко Маловић. |  |
|
Још један издавачки подухват
(29.9.2020)
Архив Републике Српске и Удружење архивских радника Републике Српске су поводом обиљежавања осам вијекова самосталности Српске православне цркве објавили дјело ''Српска Војводина и Босна и Херцеговина (1896–1914)'' аутора др Маре Шовљаков. Књига је настала као резултат рада ауторке на изради докторске дисертације одбрањене 2017. на Филозофском факултету у Бањалуци. Обима је 386 страница формата Б5. |  |
|
Објављена књига "Петар II Петровић Његош (1813–1851"
(11.9.2020)
У сарадњи Архива Републике Српске, Удружења архивских радника Републике Српске, Архива Српске православне цркве и Историјског архива Ужице, а поводом обиљежавања 800 година самосталности Српске православне цркве, објављено је дјело "Петар II Петровић Његош (1813–1851" аутора Момчила Вуковића Бирчанина, приватног секретара краља Петра II Карађорђевића. |  |
|
Отварање изложбе ''Из збирке Момчила Вуковића Бирчанина''
(11.9.2020)
Историјски архив Ужице, Архив Републике Српске и Удружење архивских радника Републике Српске приређују изложбу ''Из збирке Момчила Вуковића Бирчанина, приватног секретара краља Петра II Карађорђевића''.
Изложба ће бити отворена у сриједу 9. септембра 2020. године у изложбеном холу Архива Републике Српске у 14 часова.
|  |
|
|
Реализован значајан издавачки подухват
(2.6.2020)
Удружење архивских радника Републике Српске и Архив Републике Српске објавили су капитално дјело "Презимена Срба у Босни" аутора Ђорђа Јањатовића. Књига је обима 923 странице. |  |
|
Статус репрезентативног удружења
(16.3.2020)
Рјешењем Министарства просвјете и културе, број 07.06/052-8350/19-3 од 9. марта 2020. године, Удружење архивских радника Републике Српске стекло је статус репрезентативног струковног удружења за архивску дјелатност. |
|
|
Изложба у Ужицу
(11.2.2020)
Поводом Дана државности Србије – Сретења, у петак 14. фебруара 2020. у 14 часова
у Историјском архиву Ужице биће отворена изложба архивских докумената "Бањалука центар Врбаске бановине".
|  |
|
Извори за историју Српске православне цркве у БиХ
(21.1.2020)
Поводом 800 година аутокефалности Српске православне цркве, а у сарадњи Архива Републике Српске, Удружења архивских радника Републике Српске и Архива Српске православне цркве, објављен је зборник докумената под називом "Извори за историју Српске православне цркве у Босни и Херцеговини".
|  |
|
|
''Земљотрес у Бањалуци 1969: солидарност, обнова и изградња''
(21.10.2019)
Поводом обиљежавања 50 година од катастрофалног земљотреса, биће приређена изложба "Земљотрес у Бањалуци 1969: солидарност, обнова и изградња".
Ова значајна изложба је резултат сарадње Архива Републике Српске, Удружења архивских радника Републике Српске и Музеја савремене умјетности Републике Српске.
|  |
|
Завршен семинар у Требињу
(21.10.2019)
У организацији Удружења архивских радника Републике Српске и Архива Републике Српске, у хотелу "Централ парк" у Требињу је 16–18. октобра 2019. oдржан 16. семинар "Канцеларијско, архивско и електронско пословање".
|  |
|
Промоције књига у Москви
(15.6.2019)
У Дому руског зарубежја ''Александар Солжењицин'' у Москви су 13. јуна 2019. промовисана два издања Удружења архивских радника Републике Српске, која су изазвала велику пажњу научне и стручне јавности: '' Српска православна црква и руска емиграција 1920–1940'' и ''Из Родине у Бањалуку. Руска емиграција у Бањалуци''.
|  |
|
|
Монографија "Електрокрајина Бањалука 1947–2017"
(24.5.2019)
Удружење архивских радника Републике Српске је у сарадњи са Архивом Републике Српске и ЗП "Електрокрајина" а. д. Бањалука у мају ове године објавило обимну монографију "Електрокрајина Бањалука 1947–2017". |  |
|
Завршен 15. семинар
(20.5.2019)
У организацији Архива Републике Српске и Удружења архивских радника Републике Српске, у Хотелу ''Лавина'' на Јахорини је 13–15. маја 2019. одржан 15. семинар ''Канцеларијско, архивско и електронско пословање''. |
|
Промоција књиге
(17.5.2019)
У организацији Удружења архивских радника Републике Српске биће одржана промоција књиге Макса Бергхолца (Max Bergholz) "Насиље као генеративна сила: идентитет, национализам и сјећање у једној балканској заједници" у Музичком павиљону (Парк Петар Кочић) у уторак 21. маја 2019. са почетком у 20 часова. |  |
|
Изложба у Зворнику
(13.5.2019)
Удружење архивских радника Републике Српске је у сарадњи са Архивом Републике Српске и Историјским архивом Ужице, а поводом Дана града Зворника, приређује изложбу архивских докумената аутора Жељка Марковића "Мостови на кривој Дрини".
Изложба ће бити отворена у Светосавској галерији (Браће Обрадовића 15) у понедељак 20. маја 2019. у 14 часова. |
|
Отворена изложба "Бањалука центар Врбаске бановине"
(23.4.2019)
Поводом Дана Архива Републике Српске (20. април) и Дана града Бањалуке (22. април) у малом изложбеном салону ЈУ Бански двор – Културни центар у уторак 22. априла 2019. свечано је отворена изложба архивских докумената "Бањалука центар Врбаске бановине", чији су аутори Верица М. Стошић, Небојша Радмановић и мр Владан Вуклиш. |  |
|
Промоција монографије "Бањалука центар Врбаске бановине"
(23.4.2019)
Поводом Дана Архива Републике Српске (20. април) и Дана града Бањалуке (22. април) у вијећници ЈУ Бански двор – Културни центар у уторак 22. априла 2019. промовисана је монографија Верице М. Стошић и Небојше Радмановића "Бањалука центар Врбаске бановине". |  |
|
Отворена изложба "Млеко и крв" у Бањалуци
(22.4.2019)
У изложбеном салону Светислава Тисе Милосављевића у ЈУ Бански двор – Културни центар у петак 19. априла 2019, а поводом Дана Архива Републике Српске (20. април) и Дана града Бањалуке (22. април), свечано је отворена изложба архивских докумената "Млеко и крв" – Из личног фонда Слободана Пенезића Крцуна, аутора Жељка Марковића.
Изложбу је отворила госпођа Тања Ђаковић, помоћник министра просвјете и културе Републике Српске. |  |
|
Осмо издање ''Канцеларијског и архивског пословања
(1.3.2019)
Првог марта 2019. из штампе је изашло осмо измијењено и допуњено издање ''Канцеларијског и архивског пословања'' аутора Зорана С. Мачкића, чиме је Удружење архивских радника Републике Српске реализовало други овогодишњи издавачки пројекат. |  |
|
Кратка вијест из Москве
(5.2.2019)
У Москви је објављена књига "Русские в Банялуке и окрестностях в XX веке. Словарь-справочник", чији су аутори познати историчар Виктор Иванович Косик и секретар Удружења архивских радника Републике Српске Зоран Мачкић.
|  |
|
Сјећања Уроша Стефановића
(9.1.2019)
Уз стогодишњицу Великог рата (1918-2018), објављивањем сјећања Уроша Стефановића, Удружење архивских радника Републике Српске успјешно је привело крају још један издавачки пројекат. |  |
|
Протокол о сарадњи са Архивистичким друштвом Србије
(29.11.2018)
У оквиру свечаности обиљежавања стогодишњице ослобођења Бањалуке у Првом свјетском рату (21. новембар 1918) и одлуке бањалучког одбора Народног вијећа о присаједињењу Краљевини Србији (27. новембар 1918), у уторак 27. новембра 2018. закључен је протокол о сарадњи Архивистичког друштва Србије и Удружења архивских радника Републике Српске.
|  |
|
Објављене двије књиге, приређена изложба
(29.9.2018)
У сарадњи са Архивом Српске православне цркве из Београда и Архивом Републике Српске, Удружење архивских радника Републике Српске, а поводом полагања камена темељца и освећења темеља руско-српског храма у Бањалуци посвећеног цару мученику Николају II Романову и његовој породици, издало је двије књиге и приредило изложбу архивских докумената.
|  |
|
|
Из штампе је изашла књига ''Усташки стожер за Босанску Крајину''
(9.3.2017)
Као заједнички издавачки пројекат Удружења архивских радника Републике Српске и Архива Републике Српске, из штампе је изашла књига ''Усташки стожер за Босанску Крајину : Студија Милана Вукмановића и избор из грађе''. Милан Вукмановић је некадашњи директор Архива Босанске Крајине у Бањалуци. Књигу су за штампу приредили Верица М. Стошић и мр Владан Вуклиш. |  |
|
Бањалука кроз историју и легенду
(15.7.2016)
Удружење архивских радника Републике Српске наставља са реализацијом програма издавачке дјелатности.
Из штампе је изашла књига ''Бањалука кроз историју и легенду. С пожутјелих страница прошлости'', коју је приредио Душан Поповић, предсједник Удружења архивских радника Републике Српске. |  |
|
|
Поводом 100-годишњице Завода за ФМР ''Др Мирослав Зотовић'' у Бањалуци
(4.10.2015)
Ових дана Завод за физикалну медицину и рехабилитацију "Др Мирослав Зотовић" у Бањалуци прославио је 100 година свога постојања и рада, што је обиљежено организовањем 6. балканског конгреса артроскопије, спортске трауматологије и хирургије кољена, издавањем монографије и приређивањем изложбе архивских докумената под називом Завод за физикалну медицину и рехабилитацију "Др Мирослав Зотовић" Бањалука: Сто година прве ортопедије у Бањалуци (1915–2015). |  |
|
Стогодишњица обиљежена књигом
(27.9.2015)
У рекордно кратком времену, Удружење архивских радника Републике Српске и Архив Републике Српске успјешно су реализовали још један значајан истраживачки пројекат. Из штампе је изашла монографија ''Стогодишњица Завода за физикалну медицину и рехабилитацију 'Др Мирослав Зотовић' Бањалука (1915–2015)''. Аутор монографије је мр Бојан Стојнић, предсједник Управног одбора Удружења. |  |
|
Изложба ''Бањалука - окупација и ослобођење''
(20.4.2015)
Поводом обиљежавања 70 година од ослобођења Бањалуке, Дана града Бањалуке и Дана Архива Републике Српске (20. април), Архив Републике Српске, у сарадњи са Удружењем архивских радника Републике Српске, приредио је изложбу архивских докумената под називом ''Бањалука: окупација и ослобођење''. |
|
Одликован Душан Поповић
(11.1.2015)
Предсједник Републике Српске Милорад Додик одликовао је Душана Поповића, предсједника Удружења архивских радника Републике Српске, Орденом Његоша II реда. |  |
|
Нови издавачки подухват
(25.10.2014)
У сарадњи са Архивом Републике Српске, Удружење архивских радника Републике Српске је успјешно реализовало још један издавачки пројекат. |  |
|
Још један издавачки подухват
(4.9.2014)
У сарадњи са Архивом Републике Српске, а у оквиру програма обиљежавања 100-годишњице избијања Првог свјетског рата, објављено је фототипско издање књиге ''Данашњица и 'Млада Босна'. Улога и значај Владимира Гаћиновића'', издате 1937. у Сарајеву. |  |
|
Писмо солидарности хрватских архивиста
(12.2.2014)
На адресе Архива Републике Српске и Удружења архивских радника Републике Српске стигло је писмо пoдршке и сoлидaрнoсти Хрватског архивистичког друштва поводом тeшкoг стрaдaњa aрхивскe бaштинe нeпрoцjeњивe вриjeднoсти. |
|
Нови издавачки подухват
(13.1.2014)
У издaњу Aрхивa Рeпубликe Српскe и Удружeњa aрхивских рaдникa Рeпубликe Српскe, из штaмпe je изaшлa књигa мр Влaдaнa Вуклишa "Сjeћaњe нa Шпaниjу: Шпaнски грaђaнски рaт у jугoслoвeнскoj истoриoгрaфиjи и мeмoaристици". |  |
|
|