|
Стручни архивски испити
|
Новости и догађаји
18. seminar “Kancelarijsko, arhivsko i elektronsko poslovanje“
(27.8.2023) U organizaciji Udruženja arhivskih radnika Republike Srpske i Arhiva Republike Srpske, u Hotelu ’’Kardial’’ Banja Vrućica, Teslić održaće se 18. seminar “Kancelarijsko, arhivsko i elektronsko poslovanje“ u periodu od 11. do 13. oktobra 2023. godine. Predavači su arhivisti sa dugogodišnjim iskustvom iz oblasti kancelarijskog, arhivskog i elektronskog poslovanja.
|  |
|
''Војвода Мићо Љубибратић Херцеговац (1839-1899). Споменица''
(3.7.2023) Архив Републике Српске и Удружење архивских радника Републике Српске објавили су књигу "Војвода Мићо Љубибратић Херцеговац (1839–1889). Споменица", коју је приредио Рене Гремо (René Grémaux). Рецензенти споменице су др Боривоје Милошевић и др Радован Субић.
Уочи 150 година од почетка српског устанка у Херцеговини, домаћа историографија постаје богатија за "Споменицу" посвећену војводи Михаилу Мићи Љубибратићу, у којој су сабрана сазнања о знаменитом војводи од 1875. године до данас, превасходно на основу објављених новинских текстова и стручних радова.
Мићо Љубибратић припада генерацији најзнаменитијих српских народних првака с краја XIX вијека, један је од организатора и вођа српских устанака у Херцеговини у посљедњим годинама турске власти, још од времена војводе Луке Вукаловића. Из херцеговачког устанка (1875–1878) рано је потиснут захваљујући политичким притисцима кнеза Николе Петровића са Цетиња. Настанио се у Србији, гдје је учествовао у српско-турским ратовима 1876–1878, потом и у српско-бугарском рату 1885. године, да би посљедње године живота провео у Београду. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду. Написао је више позива босанскохерцеговачким муслиманима на заједнички рад са Србима на ослобађању земље од Турака. Под препознатљивим утицајем италијанског ризорђимента, он је српску ослободилачку идеологију усагласио са италијанским узорима. Са Ђузепеом Гарибалдијем и Светозаром Милетићем одржавао је интензивну кореспонденцију. Сарадња са муслиманима, по цијену жртвовања сељачких права за рјешавање аграрног питања, била је основа његове дјелатности. Према неким ауторима, Љубибратић је аутор првог превода Курана на српски језик (1895). Као необично занимљива историјска личност, Љубибратић је до данас био предмет истраживања многих српских историчара, у првом реду Милорада Екмечића, Душана Берића и Тодора Крушевца.
Приређивач "Споменице" је текст подијелио у више цјелина; од уводне ријечи и основних биографских података о Љубибратићу, преко некролога и послије смрти објављених цртица о знаменитом војводи, до савремених историографских радова и извода из раније објављене архивске грађе о Љубибратићу. Посебно интересантан је ликовни додатак "Споменици", коју коначно заокружују библиографски подаци. Рукопис "Споменице" има 326 странице.
"Споменица", чији је приређивач Рене Гремо, није прво дјело у којем се аутор дотиче српског устанка у Херцеговини или знаменитих устаничких војвода. Сва раније стечена знања и истраживачко искуство Гремо је преточио у "Споменицу", која ће представљати важан допринос познавању српског устанка 1875–1878. године, али и свеукупних друштвено-политичких прилика у Босанском пашалуку с краја XIX вијека.
|  |
|
''Дипломатија Хрвоја Вукчића Хрватинића''
(3.7.2023) Архив Републике Српске и Удружење архивских радника Републике Српске објавили су монографију "Дипломатија Хрвоја Вукчића Хрватинића", аутора проф. др Аранђела Смиљанића. Рецензенти монографије су проф. др Марко Шуица и проф. др Снежана Божанић.
Монографија "Дипломатија Хрвоја Вукчића Хрватинића" проф. др Аранђела Смиљанића састоји се од 218 страница основног текста са пратећим научним апаратом. Књига представља оригиналан истраживачки рад који се односи на дипломатско-политичке теме позног средњег вијека, прије свега из области историје средњовјековне босанске државе. Књига је настала као продужетак дугогодишњег истраживачког рада проф. Смиљанића, који је започет његовом дисертацијом "Дипломатија обласних господара у Босни", одбрањене на Филозофском факултету у Бањалуци 2013. године, а двије године касније објављеној под називом "Људи из сјенке – дипломати обласних господара у Босни".
Захватајући временски период друге половине XIV и прве половине XV вијека, аутор је, користећи научни метод, контекстуализовао питања дипломатске праксе која је владала не само у политици Хрвоја Вукчића Хрватинића, већ у средњовјековној босанској држави и другим државама у окружењу. Истраживачки поступак који је примијенио проф. др Смиљанић стриктно је био одређен сачуваном дипломатичком грађом која представља једну од најпоузданијих врста историјских извора и другим историографским радовима који обухватају и најновије публикације. У том смислу, аутор је у свом раду користио различите архивске документе, латинску и ћириличку грађу, а за ову прилику је користио и резултате својих истраживања која је обавио у два наврата у Државном архиву Дубровника.
Књига проф. др Смиљанића је подијељена у 18 поглавља, уз предговор, уводна разматрања и закључак. Монографија представља заокружену слику једног, не само обласног господара, његовог историјског дјела и мјеста у богатој историји средњег вијека на овим просторима, већ и ширу слику епохе и процесе који превазилазе уске територијалне границе. Књига прати хронолошки слијед дипломатских активности Хрвоја Вукчића Хрватинића, али и одређене феномене који је аутор тематски организовао у посебна поглавља (прије свега, Дипломатија и спољни видови државности и Дипломате Хрвоја Вукчића Хрватинића). Истраживање проф. др Смиљанића се не бави само дипломатским дјеловањем Хрвоја Вукчића Хрватинића, већ се кроз саопштене резултате могу сагледавати и поједина збивања из друштвене, привредне, војне, па и историје менталитета.
У својим истраживањима проф. др Смиљанић је показао на какав начин је ова значајна личност средњег вијека средњовјековне босанске државе комуницирала са другим важним политичким ентитетима или личностима, како је изгледала размјена посланстава, преписка и, наравно, улога и посљедице његове дипломатске дјелатности као само једног аспекта политике коју је водио у турбулентним временима оптерећеним унутрашњим и спољним притисцима и проблемима. Хрвоје Вукчић Хрватинић је, како је то зналачки представио проф. др Смиљанић, морао да се сналази у околностима које су некада диктирале централне власти, друге велможе, а некада спољне силе попут Угарске, Венеције и Османског царства. Веома важан сегмент истраживања чини историја односа Дубровника и Босне. Из представљених резултата рада проф. др Смиљанића може се недвосмислено сагледати напредак дипломатије и дипломатске мреже овог важног велможе, што говори у прилог развоју државотворних политика обласних господара. То није била особеност искључиво средњовјековне босанске државе, већ се такав процес одвијао и у другим, источним српским областима.
Проф. др Аранђел Смиљанић је, користећи доступну изворну грађу и референтне радове из научне публицистике, успио да свеобухватно реконструише тему којом се бавио и допуни празнине средњовјековне историје босанске државе.
|  |
|
Фото-монографија Милана Карановића
(3.7.2023) Архив Републике Српске, Удружење архивских радника Републике Српске и ЈУ Културно образовни центар Нови Град објавили су "Фото-монографију Милана Карановића", аутора доц. др Мирослава Дрљаче, мр Лебибе Џеко и проф др. Боривоја Милошевића. Рецензенти фото-монографије су проф. др Бошко М. Бранковић и проф. Драго Вејновић.
Eтнолог Милан Карановић у стручној јавности познат је углавном као научни радник који је своја етнолошка истраживања објављивао у стручним часописима, зборницима и дневним листовима. Објављени радови често су илустровани фотографијама које је Карановић снимао током теренских истраживања. Осим малобројних објављених фотографија у стручним текстовима, Карановић је оставио богату збирку од више стотина фотографија. Фотографије из збирке свједоче о обичајима, људима и предјелима који су данас изгубљени у прошлости. Највећи дио фото-монографије посвећен је фотографијама разврстаним у неколико категорија – људе, обичаје, грађевине, предјеле и предмете. Тако су јавности, између осталог, представљени живи ликови из Кочићевих приповједака, сељаци, предјели са архитектуром која више не постоји и, што је најважније, заборављени обичаји и народни везови. Аутори су настојали да при опису фотографија, гдје је могуће, наводе оригиналне Карановићеве записе, како из стручних текстова тако и из његове необјављене аутобиографије. Посебан значај фото-монографије је у томе што је, од укупно око двјеста репродукованих фотографија, јавности први пут представљено њих око сто педесет. Већина фотографија је у власништву Земаљског музеја у Сарајеву, око педесет припада легату Милана Карановића у Новом Граду, док их је неколико из збирке Музеја Републике Српске. Како је Карановић свестрана научна личност тако су и аутори фото-монографије из различитих углова – етнолошког, историјског и умјетничког – сагледали његов живот и нучни рад. Зато је у фото-монографији представљен и кратак пресјек Карановићевог живота и научног рада, историјских услова у којима је радио, као и његовог најплоднијег стваралачког периода проведеног у Земаљском музеју у Сарајеву.
|  |
|
Промоција монографије о бану Милосављевићу
(3.7.2023) У препуној Вијећници ЈУ Бански двор – Културни центар у Бањалуци у четвртак 22. јуна 2023. са почетком у 19 часова одржана је промоција другог допуњеног издања монографије др Зорана Пејашиновића ''Бан Милосављевић. Прича о човјеку који је Бањој Луци обистинио име''. На промоцији монографије говорили су Душан Поповић, проф. др Боривоје Милошевић, др Владан Вуклиш и др Зоран Пејашиновић. Промоцији монографије присуствовале су министар просвјете и културе Републике Српске Жељка Стојичић и помоћница министра за културу Тања Ђаковић. |  |
|
|
Величина текста:
Loading
 Наручите наша издања
|