"Др Емил Гаврила: Дјеловање међу Србима Босне и Херцеговине"

Историјски архив Града Новог Сада, Архив Републике Српске и Удружење архивских радника Републике Српске издали су књигу "Др Емил Гаврила: Дјеловање међу Србима Босне и Херцеговине", чији је аутор и приређивач др Гојко Маловић.

Књига је обима 161 страницу и подијељена је у више цјелина. Осим краће Гаврилине биографије, читаоци имају прилику да се упознају са садржајем сва четири царска меморандума (1896, 1897, 1900, 1902), Уставом црквене и школске самоуправе српско-православнога народа у Босни и Херцеговини те неколико Гаврилиних текстова посвећених знаменитим српским народним првацима из Босне и Херцеговине. Поговор за ову књигу написао је проф. др Боривоје Милошевић.

"Траговима прошлости: СПКД 'Просвјета' у Босанском Петровцу"

У издању Архива Републике Српске и Удружења архивских радника Републике Српске објављена је монографија "Траговима прошлости: Српско просвјетно и културно друштво 'Просвјета' у Босанском Петровцу" аутора проф. др Бошка М. Бранковића. Рецензенти монографије су проф. др Драга Мастиловић, проф. др Боривоје Милошевић и др Радован Пилиповић. Монографија je обима 149 страница текста, подијељених у двије основне цјелине, једна до прве забране рада СПКД "Просвјета" почетком Првог свјетског рата, и друга, која почиње са обновом рада Друштва након Првог свјетског рата и друге забране рада 1949. године.

"Ревеник (од Градине до Кадињаче)"

У издању Архива Републике Српске и Удружења архивских радника Републике Српске објављена је монографија "Ревеник (од Градине до Кадињаче)" аутора проф. др Аранђела Ј. Смиљанића. Рецензенти монографије су проф. др Драгиша Д. Васић и проф. др Бошко М. Бранковић. Монографија овог села у општини Босански Петровац је обима 716 страница текста са готово невјероватне 2.604 напомене. Настала је као резултат седмогодишњег истраживачког рада аутора који је користио необјављене историјске изворе из архива у Сарајеву и Бањалуци, надгробне натписе, објављене изворе, релевантну литературу и усмене изјаве.

"Саслушања српских избеглица"

У издању Удружења архивских радника Републике Српске, Архива Републике Српске и Архива Војводине, а у оквиру посебне библиотеке (едиције) "Сведочења", објављена је научно-истраживачка студија "Саслушања српских избеглица", која обухвата уводну студију и шест зборника докумената (сведочења): 1. "Саслушања српских избеглица: Историјски контекст и анализа саслушања", 2. "Акција Римокатоличке цркве", 3. "Јасеновачки логор", 4. "Лобор Град – Хрватски логор за српске жене и децу", 5. "Босна и Херцеговина", 6.1. "Хрватска-Далмација-Славонија-Срем I" и 6.2. "Хрватска-Далмација-Славонија-Срем II". Аутор уводне студије и приређивач шест зборника докумената је угледни историчар др Вељко Ђурић. Мишина. Рецензенти уводне студије су др Бојан Димитријевић, др Радован Пилиповић и др Александар Стојановић.

''Вук Караџић револуционар српског књижевног језика (1787-1864)''

У издању Историјског архива Ужице, Архива Војводине, Архива Републике Српске и Удружења архивских радника Републике Српске објављена је монографија "Вук Караџић револуционар српског књижевног језика (1787–1864)", аутора Момчила Вуковића Бирчанина. Рецензенти монографије су др Боривоје Милошевић и др Љиљана Костић.

''Српска африкијада''

У издању Удружења архивских радника Републике Српске, Архива Републике Српске и Међуопштинског историјског архива у Чачку објављено је фототипско издање књиге ''Српска африкијада'', коју су приредили историчари и архивски савјетници Нада Петровић и Лела Павловић.

У српској историографији мало је одредница које упућују на боравак српске војске у сјеверној Африци током Великог рата. Један од ријетких који се бавио животом српских војника у Бизерти, у Тунису, био је Недељко П. Гиздавић, књижевник и професор, који је написао књигу ''Српска африкијада'' и објавио је 1922. године у Београду у Штампарији ''Будућност''.

 

''Громогласно амазонство Жане Меркус''

Архив Републике Српске и Удружење архивских радника Републике Српске објавили су књигу "Громогласно амазонство једне холандске фрајле: Жана Меркус (Јеаnne Merkus) у Херцеговини и Србији за време устанка и рата 1875–76. Грађа и прилози". Књигу је приредио, предговор и дио прилога написао Рене Гремо (René Grémaux).

"Војвода Мићо Љубибратић Херцеговац (1839–1889). Споменица"

Архив Републике Српске и Удружење архивских радника Републике Српске објавили су књигу "Војвода Мићо Љубибратић Херцеговац (1839–1889). Споменица", коју је приредио Рене Гремо (René Grémaux). Рецензенти споменице су др Боривоје Милошевић и др Радован Субић. Уочи 150 година од почетка српског устанка у Херцеговини, домаћа историографија постаје богатија за "Споменицу" посвећену војводи Михаилу Мићи Љубибратићу, у којој су сабрана сазнања о знаменитом војводи од 1875. године до данас, превасходно на основу објављених новинских текстова и стручних радова.

"Дипломатија Хрвоја Вукчића Хрватинића"

Архив Републике Српске и Удружење архивских радника Републике Српске објавили су монографију "Дипломатија Хрвоја Вукчића Хрватинића", аутора проф. др Аранђела Смиљанића. Рецензенти монографије су проф. др Марко Шуица и проф. др Снежана Божанић. Монографија "Дипломатија Хрвоја Вукчића Хрватинића" проф. др Аранђела Смиљанића састоји се од 218 страница основног текста са пратећим научним апаратом. Књига представља оригиналан истраживачки рад који се односи на дипломатско-политичке теме позног средњег вијека, прије свега из области историје средњовјековне босанске државе.

"Фото-монографија Милана Карановића"

Архив Републике Српске, Удружење архивских радника Републике Српске и ЈУ Културно образовни центар Нови Град објавили су "Фото-монографију Милана Карановића", аутора доц. др Мирослава Дрљаче, мр Лебибе Џеко и проф др. Боривоја Милошевића. Рецензенти фото-монографије су проф. др Бошко М. Бранковић и проф. Драго Вејновић. Eтнолог Милан Карановић је у стручној јавности познат углавном као научни радник који је своја етнолошка истраживања објављивао у стручним часописима, зборницима и дневним листовима. Објављени радови често су илустровани фотографијама које је снимао током теренских истраживања. Осим фотографија објављених у стручним текстовима, Карановић је оставио богату збирку од више стотина фотографија. Фотографије из збирке свједоче о обичајима, људима и предјелима који су данас изгубљени у прошлости.

''Бан Милосављевић. Прича о човјеку који је Бањој Луци обистинио име''

У издању Архива Републике Српске, Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске и Удружења архивских радника Републике Српске објављено је друго допуњено издање ове луксузне монографије др Зорана Пејашиновића. Рецензенти монографије су проф. др Боривоје Милошевић и др Владан Вуклиш. Монографија доноси биографију С. Т. Милосављевића а, осим Увода и Предговора, садржи три велике цјелине: Од ђака до министра, Бан Врбаске бановине (1929–1934) и Поново у Београду. Књига је формата 235 х 250 мм, обима 234 странице.

''Архив Републике Српске 1953-2023''

У издању Архива Реоублике Српске и Удружења архивских радника Републике Српске објављена је књига др Бојана Стојнића ''Архив Републике Српске 1953-2023''. Књига је обима 144 странице.

"Long Flight of Imperial Eagle: Austrian Diplomacy and Trade towards Asia 1774–1799"

У издању Архива Републике Српске и Удружења архивских радника Републике Српске објављена је књига проф. др Боре Бронзе "Long Flight of Imperial Eagle: Austrian Diplomacy and Trade towards Asia 1774–1799". Рецензенти књиге су проф. др Боривоје Милошевић и проф. др Горан Васин. Књига је обима 256 страница.

 "Тајна ђачка друштва у Бањолучкој реалки 1905–1918"

У издању Удружења архивских радника Републике Српске и Архива Републике Српске, објављена је књига проф. др Боривоја Милошевића "Тајна ђачка друштва у Бањолучкој реалки 1905–1918". Рецензенти књиге су: проф. др Ђорђе Микић и проф. др Драга Мастиловић. Књига је формата Б5, обима 189 страница, а садржи поглавља: Увод­на ријеч, Бања Лука током аустроугарске управе, Оснивање и рад Реалке до 1914. године, Нараштај побуњених анђела, Једно стабло са три гране, Бања Лука послије атентата у Сарајеву, Истрага и суђење, У рату, Ослобођење, Милан Јанковић (Пети рођендан ''Јединства''), Закључак, Извори и литература и Summary.

''Славиће мене народ мој. Богдан Р. Милановић Крајишник (1877–1902)''

У издању Архива Републике Српске и Удружења архивских радника Републике Српске објављена је књига др Бошка М. Бранковића "Славиће мене народ мој: Богдан Р. Милановић Крајишник (1877–1902)". Рецензенти књиге су др Радован Пилиповић, др Горан Васин, др Боривоје Милошевић и др Ненад Нинковић. Књига је обима 181 странице, а садржи поглавља: Увод, Животни пут Богдана Р. Милановића Крајишника, Књижевно стваралаштво Богдана Р. Милановића Крајишника, Закључни осврт, Извори и литература и Индекс имена.

 "Гласник Удружења архивских радника Републике Српске", год. XIII, бр. 13, 2021

У издању репрезентативног струковног Удружења архивских радника Републике Српске објављен је почетком 2022. године тринаести број научног и стручног часописа "Гласник Удружења архивских радника Републике Српске".

Часопис је окупио 16 сарадника, а садржи 17 прилога, разврстаних у сљедеће рубрике: Архивистика (1), Историографија (8), Објављивање грађе (1), Објављивање информативних средстава (1), Прикази и осврти (4), Библиографија (1) и Дјелатност Удружења (1).

"Народно позориште Врбаске бановине: Репертоар и ансамбл 1930–1934", књ. 2

У издању Удружења архивских радника Републике Српске и Архива Републике Српске објављен је други том књиге проф. др Љиљане Чекић "Народно позориште Врбаске бановине: Репертоар и ансамбл 1930–1934". Рецензенти књиге су проф. др Зоран Ђерић и проф. др Лука Кецман.

Књига је обима 295 страница, а садржи сљедећа поглавља: 1. Уводна разматрања, 2. Репертоар Народног позоришта Врбаске бановине, 3. Ансамбл Народног позоришта Врбаске бановине, 4. Музика, ликовност, критика, 5. Дом краља Петра I Великог Ослободиоца, 6. Закључна разматрања, 7. Извори и литература, 8. Регистар имена, 9. Додаци и 10. Фотографије и документа.

Мара Шовљаков, ''Глад у Босни и Херцеговини и смештање 10.000 деце у Карловачку митрополију 1917–1920''

Удружење архивских радника Републике Српске је у сарадњи са Архивом Републике Српске и Историјским архивом Ужице објавило књигу др Маре Шовљаков ''Глад у Босни и Херцеговини и смештање 10.000 деце у Карловачку митрополију 1917–1920''. Рецензенти књиге су др Милан Мицић, др Бошко Бранковић и др Боривоје Милошевић.

Књига садржи сљедећа поглавља: Предговор, Увод, Доба гладовања, Опстанак и прехрана Срба Босне и Херцеговине 1914–1918, Покретање акције слања деце 1917/1918, Војводина – земља наде, Прилози – Избор из докумената (Извештаји, записи и сећања), Списак смештене – умрле деце, Резиме, Summary, Рецензије студије, Извори и литература, Индекс имена и O аутору.

Алманах тајног ђачког друштва из Тузле.  Поезија и прозни радови настали у бихаћком затвору "Кула" 1915. године

У издању Удружења архивских радника Републике Српске, Архива Републике Српске и Музеја Козаре објављена је књига "Алманах тајног ђачког друштва из Тузле. Поезија и прозни радови настали у бихаћком затвору 'Кула' 1915. године". Књигу су приредили Ведрана Адамовић и др Боривоје Милошевић. Рецензије књиге потписују др Ђорђе Микић, мр Зоран Пејашиновић и мр Владан Вуклиш. Књига је обима 166 страна.

Када посматрамо српску омладину из Босне и Херцеговине за вријеме аустроуграске владавине, тузланска група ђака представља важан дио општег омладинског покрета. Константан је рад на себи припадника овог тајног ђачког друштва. Стварање у затвору пратимо још из бањалучког периода, да би се наставило и у Бихаћу 1915. године. Ту се родио "Алманах", који је израђен у Кули и преписан у неколико примјерака. Уредници су били Стеван Хакман и Теодор Илић, док је на првој, унутрашњој страни "Алманаха", плавом оловком наведено: "писао, повезао и насловну страну урадио Сретен Стојановић". Један примјерак Младен Стојановић шаље родитељима уз напомену "припазите добро на 'Алманах' што сам вам послао. Он је чисто наш литерарни плод. Све су ово наши оригинални радови". У њему пратимо пјесничка остварења браће Стојановић, иако Младена, уз Бранка Јузбашића, већ тада издвајају као неког ко упада у очи "бројем публикованих радова и занимљивошћу своје литерарне личности".

"Алманах" представља драгоцјен извор за проучавање стваралаштва касније назване младобосанске генерације. Он је доказ да омладина, која је тежила промјенама, и у најтежим данима има позитиван и напредан приступ, не одричући се стваралаштва. Напосљетку, то је још један прилог проучавању велеиздајничких ђачких процеса на простору БиХ у периоду Првог свјетског рата.

''Краљ Петар II Карађорђевић (1923-1970)''

У издању Историјског архива Ужице, Архива Војводине, Архива Српске православне цркве, Историјског архива Краљево, Архива Републике Српске и Удружења архивских радника Републике Српске објављена је књига Момчила Вуковића Бирчанина "Краљ Петар II Карађорђевић (1923–1970)", Ужице–Бањалука 2021. Књигу су приредили Жељко В. Марковић и Весна Лучић. Рецензије су потписали проф. др Боривоје Милошевић и проф. др Бошко Бранковић.

Књига је обима 404 стране, а садржи 18 поглавља.

''Историјска улога Српске цркве у чувању народности и стварању државе"

У издању Удружења архивских радника Републике Српске, Архива Републике Српске и Архива Српске православне цркве објављено је фототипско издање књиге протојереја Михаила И. Поповића "Историјска улога Српске цркве у чувању народности и стварању државе". Књигу су приредили и предговор другом издању написали мр Бојан Стојнић и др Радован М. Пилиповић. Рецензенти књиге су др Ђорђе Микић, др Бошко Бранковић и др Боривоје Милошевић.

Аутор је историјске податке у књизи сабрао и растумачио излагањем историјских догађаја, колико су они били у вези са Српском православном црквом и њеним свештенством. Нарацију књиге је подијелио у три главна поглавља: 1. Општи поглед на улогу Српске цркве, 2. Цркве и манастири и 3. Свештенство и његов рад. Обрађујући ове теме он је дао добар прилог нашој историографији, нарочито изношењем нових података о политичком раду свештенства у новом вијеку. Значајан простор је добила и наша историја о жртвама, робовању и умирању српског свештенства за вријеме Првог свјетског рата, али и ранијих сукоба. Протојереј Михаило И. Поповић је успио да прикупи огроман број података и да сачува од заборава имена и називе великог броја заслужних људи и догађаја.

"Аматерски филм у Бањалуци"

У издању Удружења архивских радника Републике Српске, Архива Републике Српске и ЈУ Кинотека Републике Српске објављена је књига Горана Бараћа "Аматерски филм у Бањалуци". Рецензенти књиге су Александар Саша Ердељановић и мр Зоран Пејашиновић. Књига је обима 200 страница, a садржи сљедећа поглавља: Појам и значај аматерске кинематографије, Развој филмских формата и технике за кино-аматере, Генеза непрофесионалног филма у бившој Југославији, Отамњење (1937–1939), Замах (1940–1949), Успон (1961–1971), Зенит (1972–1982), "Козара 816" (1978–1986), Затамњење (1983–1990), Аутори (био-филмографије), Литература и извори, Филмографија аматерског филма у Бањалуци (1937–2020), Индекс имена, Summary и Биографија аутора. Објављивање књиге подржали су МХ Електропривреда Републике Српске, Министарство просвјете и културе и Град Бањалука.

"Петар Мирковић - Педагошко-књижевно стваралаштво"

У издању Удружења архивских радника Републике Српске и Архива Републике Српске објављена је књига академика проф. др Драге Ј. Бранковићa и проф. др Бошка М. Бранковића "Петар Мирковић – Педагошко-књижевно стваралаштво". Рецензенти књиге су проф. др Боривоје Милошевић, проф. др Ненад Нинковић, др Радован Пилиповић и доц. др Желимир Драгић. Књига је обима 180 страница.

"Усташки покољ над Србима у селима Велико и Мало Паланчиште и Горњи Јеловац код Приједора 1942. године"

У издању Удружења архивских радника Републике Српске, Архива Републике Српске, Музеја жртава геноцида и ЈУ Национални парк "Козара" објављена је књига Маринe Љубичић Богуновић "Усташки покољ над Србима у селима Велико и Мало Паланчиште и Горњи Јеловац код Приједора 1942. године". Рецензенти књиге су проф. др Горан Латиновић и проф. др Вељко Ђурић Мишина. Књига је обима 115 страна, a садржи сљедећа поглавља: Предговор, Страдање током 1941. године, Профили злочинаца, Покољ у Паланчишту октобра 1942. године, Покољ у Горњем Јеловцу, Умјесто закључка, Прилози (спискови страдалих у Великом и Малом Паланчишту и Горњем Јеловцу), Рецензије, Извори и литература и Биљешка о аутору. Објављивање књиге подржали су Град Приједор, Министарство просвјете и културе Републике Српске и Републички секретаријат за вјере.

"Устанак у Босни од 1875. до 1878. год. Грађа за новију српску историју рата за ослобођење" (фототипско издање)

У издању Удружења архивских радника Републике Српске и Архива Републике Српске објављена је књига Владимира Красића "Устанак у Босни од 1875. до 1878. год. Грађа за новију српску историју рата за ослобођење" (фототипско издање књиге објављене у Новом Саду 1884. у Штампарији А. Пајевића). Приредио и написао поговор за ово издање мр Радован Субић. Рецензент књиге је мр Стојанка Лужија. Књига је обима 212, XV страна.

"Колонизација Срба из Босне и Херцеговине у јужну Бачку после Првог и Другог светског рата – упоредна анализа"

У издању Удружења архивских радника Републике Српске, Архива Републике Српске и Архива Војводине објављена је књига др Маре Шовљаков, "Колонизација Срба из Босне и Херцеговине у јужну Бачку после Првог и Другог светског рата – упоредна анализа". Рецензенти књиге су др Александар Касаш, др Милан Мицић и др Боривоје Милошевић. Књига је обима 550 страна.

"Дипломатски списи Иве Андрића"

У издању Одјељења за историју Андрићевог института, Архива Републике Српске, Удружења архивских радника Републике Српске, Архива Србије, Архива Југославије и Историјског архива Београда објављен је зборник докумената "Дипломатски списи Иве Андрића". Књигу је приредио, предговор и коментаре написао Миладин Милошевић. Рецензенти књиге су проф. др Љубодраг Димић, редовни члан САНУ, и проф. др Мира Радојевић, дописни члан САНУ. Зборник докумената  садржи 230 докумената, а обима је 600 страница.

"Дипломатски списи Јована Дучића"

Одјељење за историју Андрићевог института, Архив Републике Српске, Удружење архивских радника Републике Српске, Архив Србије, Архив Југославије и Историјски архив града Београда објавили су зборник докумената "Дипломатски списи Јована Дучића". Зборник је приредио, предговор и коментаре написао Миладин Милошевић. Рецензенти књиге су проф. др Љубодраг Димић, редовни члан САНУ, и проф. др Мира Радојевић, дописни члан САНУ. Зборник садржи 196 докумената, а обима је 584 странице.

"Народно позориште Врбаске бановине: Оснивање и умјетнички развој 1930–1934"

Удружење архивских радника Републике Српске је у сарадњи са Архивом Републике Српске и Штампаријом ''Art print'' објавилo књигу "Народно позориште Врбаске бановине: Оснивање и умјетнички развој 1930–1934" аутора др Љиљане Чекић.

Књига је штампана у 300 примјерака. Објављивање књиге подржали су Министарство просвјете и културе и Министарство за научнотехнолошки развој, високо школство и информационо друштво у Влади Републике Српске.

"Др Стеван Мољевић: Изабрани текстови"

Удружење архивских радника Републике Српске и Архив Републике Српске објавили су дјело "Др Стеван Мољевић: Изабрани текстови". Књигу су приредили мр Бојан Стојнић и др Гојко Маловић, а рецензије су потписали мр Зоран Пејашиновић и проф. др Боривоје Милошевић. Књига садржи 11 поглавља и потпоглавља. Књига је штампана у 300 примјерака, уз финансијску помоћ Министарства просвјете и културе.

"Сакрална архитектура Бањалучке епархије на њеном садашњем простору од Миланског едикта до краја средњег вијека"

Удружење архивских радника Републике Српске је у сарадњи са Архивом Републике Српске објавило монографију "Сакрална архитектура Бањалучке епархије на њеном садашњем простору од Миланског едикта до краја средњег вијека". Аутори  монографије су Славољуб Лукић, Бојан Вујиновић и Марко Јанковић. Рецензије су  потписали др Горан Латиновић, др Славко Цигленечки и ма Дејан Дошлић. Монографија је штампана у 1.000 примјерака. Њено објављивање подржао је Републички секретаријат за вјере.

"Године страдања 1941/42. НДХ и њени злочини у Приједору и околини 1941/42. (Прилог проучавању злочина геноцида над српским народом у Поткозарју)"

Удружење архивских радника Републике Српске је у сарадњи са Архивом Републике Српске и Музејом Козаре из Приједора објавило друго допуњено издање дјела мр Ведране Адамовић "Године страдања 1941/42. НДХ и њени злочини у Приједору и околини 1941/42. (Прилог проучавању злочина геноцида над српским народом у Поткозарју)". Рецензенти књиге су мр Жељко Вујадиновић и Драган Давидовић. Књига је штампана у тиражу од 300 примјерака, а њено објављивање књиге подржао је Републички секретаријат за вјере.

 

 ''Српска Војводина и Босна и Херцеговина (1896–1914)''

 Архив Републике Српске и Удружење архивских радника Републике Српске су поводом обиљежавања 800 година аутокефалности Српске православне цркве издали књигу ''Српска Војводина и Босна и Херцеговина (1896–1914)'' ауторке др Маре Шовљаков. Књига је настала као резултат доктроске дисертације одбрањене 2017. на Филозофском факултету у Бањалуци. Књига је обима 386 страница формата Б5. Рецензенти књиге су др Ђорђе Микић и др Душан Берић, који је уједно и аутор поговора. Објављивање књиге је финансијски подржало Министарство просвјете и културе Републике Српске.

''Петар II Петровић Његош (1813–1851)''

У сарадњи Архива Републике Српске, Удружења архивских радника Републике Српске, Архива Српске православне цркве и Историјског архива Ужице, а поводом обиљежавања 800 година аутокефалности Српске православне цркве, објављено је дјело ''Петар II Петровић Његош (1813–1851)'' аутора Момчила Вуковића Бирчанина. Приређивачи, научни сарадници и редактори књиге су мр Бојан Стојнић, директор Архива Републике Српске, и Жељко Марковић, директор Историјског архива Ужице, док су рецензије потписали др Боривоје Милошевић и др Бошко Бранковић, професори Филозофског факултета у Бањалуци. Објављивање књиге су финансијски подржали Министарство просвјете и културе Републике Српске и Републички секретаријат за вјере.

''Презимена Срба у Босни''

Удружење архивских радника Републике Српске је у сарадњи са Архивом Републике Српске објавило дјело ''Презимена Срба у Босни'' аутора Ђорђа Јањатовића. Књига обима 923 страницe садржи пет поглавља: Предговор, Уводна oбјашњења, Списак литературе, Речник презимена Срба у Босни и Белешку о аутору. Рјечник садржи 5.590 презимена, код којих се јављају 72 различите славе.

Након обимног истраживања и обраде података аутор је сачинио азбучни попис презимена, наводећи крсну славу коју славе, те назив парохије и протопрезвитерата.

''Извори за историју Српске православне цркве у Босни и Херцеговини''
Поводом 800 година аутокефалности Српске православне цркве, а у сарадњи Архива Републике Српске, Удружења архивских радника Републике Српске и Архива Српске православне цркве, објављен је зборник докумената ''Извори за историју Српске православне цркве у Босни и Херцеговини''. Зборник садржи 70 докумената. Зборник су приредили директор Архива Српске православне цркве др Радован Пилиповић и директор Архива Републике Српске мр Бојан Стојнић.

''Библиографија часописа Гласник Удружења архивских радника Републике Српске (2009–2018)''

У издању Удружења архивских радника Републике Српске, а у сарадњи са Архивом Републике Српске, објављена је публикација ''Библиографија часописа Гласник Удружења архивских радника Републике Српске (2009–2018)''. У досадашњих 10 бројева стручног и научног часописа „Гласник“ објављено је укупно 497 текстова. Сарадници часописа била су 124 аутора из земље и иностранства.

Библиографију су приредили архивски савјетници мр Бојан Стојнић и Зоран С. Мачкић.

 

''Земљотрес у Бањалуци 1969: солидарност, обнова и изградња''

Централни догађај манифестације обиљежавања 50 година од катастрофалног земљотреса који је 1969. погодио Бањалуку била је изложба ''Земљотрес у Бањалуци 1969: солидарност, обнова и изградња''. Изложба је заједнички пројекат Архива Републике Српске, Удружења архивских радника Републике Српске и Музеја савремене умјетности Републике Српске. Изложбу прати двојезична илустрована публикација ''Земљотрес у Бањалуци 1969: солидарност, обнова и изградња (Earthquake in Banjaluka 1969: solidarity, recovery and development)'' са историјском експозицијом и расправним текстом мр Владана Вуклиша ''Бањалука између катастрофа'', текстом Жане Вукичевић ''Разарање и солидарност: Путеви формирања једне музејске колекције'' и каталогом одабраних дјела.