У издању Архива Републике Српске, Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске и Удружења архивских радника Републике Српске објављено је друго допуњено издање луксузне монографије др Зорана Пејашиновића ''Бан Милосављевић. Прича о човјеку који је Бањој Луци обистинио име''. Рецензенти књиге су проф, др Боривоје Милошевић и др Владан Вуклиш. Монографија доноси биографију С. Т. Милосављевића а, осим Увода и Предговора, садржи три велике цјелине: Од ђака до министра, Бан Врбаске бановине (1929-1934) и Поново у Београду.

Прва монографија, под истим насловом, објављена је давне 2004. године. Рецензенти првог издања били су академик проф. др Никола Б. Поповић, проф. др Ђорђе Микић и Ранко Рисојевић, а издавач Народна и универзитетска библиотека Републике Српске. Ријеч је о првој цјеловитој научној биографији једне од најзначајнијих личности историје Бањалуке, Босанске Крајине и Републике Српске уопште, Светиславу Тиси Милосављевићу (1882-1960). Тираж првог издања је убрзо по публиковању нашао своје.мјесто на полицама јавних и приватних библиотека, тако да одавно постоји потреба за новим издањем.

У првом дијелу монографије је приказано Милосављевићево поријекло, школовање, учешће у балканским и Првом свјетском рату, те поратна војна и цивилна каријера, које су врхунац имале у чину бригадног генерала и функцији министра саобраћаја у Влади Краљевине СХС/Југославије.

Други дио монографије је најобимнији и за нас најзначајнији, а бави се периодом бановања, односно импозантним градитељским и просвјетитељским дјелом С. Т. Милосављевића на мјесту првог старјешине Брбаске бановине (1929-1934), о ''златном добу'' Бањалуке, када су настала репрезентативна здања и установе на које смо и данас поносни. Истовремено, то је и доба великих промјена у цијелој Бановини.

Трећи дио монографије односи се на Милосављевићев одлазак из БАњалуке, односно његов повратак на мјесто министра саобраћаја, сукоб са краљем, превремено пензинисање и посљедње двије деценије његовог живота.

Монографија је заснована на архивској грађи Архива Републике Српске, Архива Југославије и Архива САНУ, необјављеним списима у власништву породице Милосављевић, те на стотинама других научних, публицистичких, мемоарских и других публикација, радова и новинских чланака, те на основу неколико разговора са савременицима.