Монографија "Дипломатија Хрвоја Вукчића Хрватинића" проф. др Аранђела Смиљанића састоји се од 218 страница основног текста са пратећим научним апаратом. Књига представља оригиналан истраживачки рад који се односи на дипломатско-политичке теме позног средњег вијека, прије свега из области историје средњовјековне босанске државе. Књига је настала као продужетак дугогодишњег истраживачког рада проф. Смиљанића, који је започет његовом дисертацијом "Дипломатија обласних господара у Босни", одбрањене на Филозофском факултету у Бањалуци 2013. године, а двије године касније објављеној под називом "Људи из сјенке – дипломати обласних господара у Босни".

Захватајући временски период друге половине XIV и прве половине XV вијека, аутор је, користећи научни метод, контекстуализовао питања дипломатске праксе која је владала не само у политици Хрвоја Вукчића Хрватинића, већ у средњовјековној босанској држави и другим државама у окружењу. Истраживачки поступак који је примијенио проф. др Смиљанић стриктно је био одређен сачуваном дипломатичком грађом која представља једну од најпоузданијих врста историјских извора и другим историографским радовима који обухватају и најновије публикације. У том смислу, аутор је у свом раду користио различите архивске документе, латинску и ћириличку грађу, а за ову прилику је користио и резултате својих истраживања која је обавио у два наврата у Државном архиву Дубровника.

Књига проф. др Смиљанића је подијељена у 18 поглавља, уз предговор, уводна разматрања и закључак. Монографија представља заокружену слику једног, не само обласног господара, његовог историјског дјела и мјеста у богатој историји средњег вијека на овим просторима, већ и ширу слику епохе и процесе који превазилазе уске територијалне границе. Књига прати хронолошки слијед дипломатских активности Хрвоја Вукчића Хрватинића, али и одређене феномене који је аутор тематски организовао у посебна поглавља (прије свега, Дипломатија и спољни видови државности и Дипломате Хрвоја Вукчића Хрватинића). Истраживање проф. др Смиљанића се не бави само дипломатским дјеловањем Хрвоја Вукчића Хрватинића, већ се кроз саопштене резултате могу сагледавати и поједина збивања из друштвене, привредне, војне, па и историје менталитета.

У својим истраживањима проф. др Смиљанић је показао на какав начин је ова значајна личност средњег вијека средњовјековне босанске државе комуницирала са другим важним политичким ентитетима или личностима, како је изгледала размјена посланстава, преписка и, наравно, улога и посљедице његове дипломатске дјелатности као само једног аспекта политике коју је водио у турбулентним временима оптерећеним унутрашњим и спољним притисцима и проблемима. Хрвоје Вукчић Хрватинић је, како је то зналачки представио проф. др Смиљанић, морао да се сналази у околностима које су некада диктирале централне власти, друге велможе, а некада спољне силе попут Угарске, Венеције и Османског царства. Веома важан сегмент истраживања чини историја односа Дубровника и Босне. Из представљених резултата рада проф. др Смиљанића може се недвосмислено сагледати напредак дипломатије и дипломатске мреже овог важног велможе, што говори у прилог развоју државотворних политика обласних господара. То није била особеност искључиво средњовјековне босанске државе, већ се такав процес одвијао и у другим, источним српским областима.

Проф. др Аранђел Смиљанић је, користећи доступну изворну грађу и референтне радове из научне публицистике, успио да свеобухватно реконструише тему којом се бавио и допуни празнине средњовјековне историје босанске државе.